Ruška Jakić, novinarka i voditeljka emisije “Ljubav i moda” važi za ženu koja ruši sve stereotipe i za koju tabu tema ne postiji. Nedavno je privukla veliku pažnju na plaži, te su svi oduševljeno gledali kako voditeljka izgleda u 9. deceniji. Njena harizma i pozitivna energija često motivišu mlade i nesigurne ljude, a jednom prilikom je istakla da su godine za nju samo broj.
“Primetila sam da žene kad pređu 50. godinu, one se opraštaju od života. I vi novinari svima brojite godine. Mene kad pitaju koliko imam godina uvek kažem 40”, rekla je Ruška koja je ponosno istakla da je i te kako prihvaćena kod omladine.
Međutim, uprkos tome što odaje utisak srećne i zadovoljne žene, u njenom životu nije uvek sve bilo tako sjajno.
Naime, njen emotivni život prepun je brodoloma i zapleta, a razvela se čak tri puta. Međutim, Rušku su neprilike kroz koje je prošla učinile svesnom i ispunjenom ženom koja je zavolela sebe i život radujući se svakom novom danu.
“Nekako je početak mog života bio vrlo čudnovat zato što sam se susrela sa smrću maltene pre nego što sam zakoračila u život. Kada sam imala godinu dana, upala sam u vrelu vodu i sećam se da je moja majka pričala da je molila Boga da me nema da se ne bih mučila. Ali pošto ja verujem u Boga, jer verujem da Bog ima zadnju reč, shvatila sam da vas Bog šalje na ovaj svet s određenim zadatkom i da taj zadatak treba da izvršite. Zato sam živa i zdrava, zato radim svoj posao i zato imam određeni zadatak. Prebolela, preživela bez ikakvih posledica, i to je nekako bio početak mog života”, otkrila je Ruška za Ženu Blic.
Ruška je postala jedna od napoznatijih voditeljki, neko ko je ruši tabue i postao sinonim za otmenost. Tokom devedesetih život ju je jako udario. Zadesile su je teške situacije, kroz koje bi malo ko uspeo da prođe kao pobednik.
“Bila je godina kada su mi istovremeno umrli otac i majka, kada mi je Ana otišla na studije u inostranstvo, kada sam se razvela od muža, kada sam ostala bez posla i kada je uginuo moj pas Bretonac, kog sam jako volela. Onda sam sela, skuvala kafu i rekla sebi: „Ruška, postoje dva puta – jedan je da zatvoriš vrata i da propadneš, drugi je put da ideš dalje“. To je bio početak nekog mog učenja, poimanja života na potpuno drugi način jer sam shvatila da sve što vam se dešava u životu ima neku poruku, dobru ili lošu. Problem je što mi bežimo od tih loših poruka, misleći da su nam drugi krivi, da nam je takva sudbina, Bog nas je kaznio.”, rekla je ona.
Ruška se sa problemima borila čitajući knjige, razgovorima sa sobom i suočavanje sa svim svojim strahovima i problemima. Prihvatila je sve negativne situacije, ne kriveći druge za to, već je prihvatila odgovornost.
“Kada sam se ja treći put razvela, muž me je prevario, ja sam mu dala 24 h da izađe iz moje kuće, mog života i mog vidnog polja. Posle godinu dana sam ga pozvala da popijemo kafu da mu kažem da je bio divan otac mom detetu, jer je moja Ana imala tri godine kada sam se za njega udala, da su ga moj otac i majka obožavali, da je krivica i moja jer sam ga uvela u svet u kom on nije uspeo da se snađe. Verovatno mu je u početku imponovalo jer je Ruškin muž, ali se kasnije nije snašao. On je počeo da plače kao kiša kada sam mu rekla da je Ana došla iz Italije i da želi da ga vidi.”, ispričala je ona.
Nakon neuspelih veza i brakova, žene neretko krive muškarce sa kojima su bile, govoreći negativno o njima, te ne želeći da prihvate deo odgovornosti za taj odnos. Ruška nikada nije imala ružnu reč o svojim muževima, smatrajući da to ne bi bilo realno budući da ih je volela.
“Nemojte pričati loše o ljudima sa kojima ste živeli. Skinite maske lica, priznajte da i vi grešite, nije život prema vama loš, nego ste i vi u svom životu pogrešili. Kako ja mogu da pričam loše o svojim muževima sa kojima sam živela, koje sam volela?”, rekla je Ruška i dodala:
“Kako mogu da kažem bilo šta loše za Aninog oca kad je, zahvaljujući našoj ljubavi, došlo na svet nešto najlepše u životu, a to je moje dete. Ja sebe smatram srećnom ženom, pogotovo kad dobijem poruku od nje: „Zahvalna sam Bogu što si mi ti majka“.”