Dva najpoznatija blizanca domaće kinematografije, Predrag i Dragan Laković, rođeni su na današnji dan, 28. marta. Svojim specifičnim i toplim pojavama mnogima su obeležili detinjstvo, ali i kasniji period života.
Predrag Pepi Laković bio je pet minuta stariji i dva kilograma lakši od svog brata blizanca Dragana. Jedva je preživeo, ali je nadživeo brata, od čije smrti se nikada nije oporavio. Za Dragana vezujemo njegov rad sa decom, dok je Predrag, iliti Pepi, ostao zagonetan umetnik, povučen i melanholičan, sve do samog kraja.
Iako su rođeni u Skoplju, ubrzo su se preselili u Beograd, gde su se školovali i nastavili svoj profesionalni život, posvećeni pozorištu i filmu.
Dragan Laković je igrao u brojnim filmovima, televizijskim serijama i emisijama za decu. Sudelovao je i u mnogim radijskim programima. Najpoznatija dečja emisija koju je vodio bila je „Deco, pevajte sa nama“, u kojoj je učestvovao i hor „Kolibri“, a njegove nezaboravne kreacije zabeležene su i u legendarnim emisijama za decu „Na slovo, na slovo“ i „Laku noć, deco“. Objavio je veliki broj gramofonskih ploča sa dečjim pesmama, na stihove Duška Radovića i Ljubivoja Ršumovića, a na muziku Aleksandra Koraća i Vojkana Borisavljevića. Laković je obeležio detinjstvo i mladost mnogih generacija.
Preminuo je iznenada 31. maja 1990. godine u svom stanu od infarkta, spremajući se za predstavu koju je trebalo da igra tog dana. O njemu su kružile jezive priče da je bio beskućnik i da su ga pronašli mrtvog u vozu koji je putovao na relaciji Beograd – Bar, ali to nisu bile istinite tvrdnje. U znak sećanja na Dragana Lakovića, vrtić u Bloku 61 na Novom Beogradu dobio je ime po ovom umetniku.
Njegov brat blizanac Predrag je bio veliki boem, individualac, samotnjak i, kako su ga opisivali, povučeni sanjar i zamišljeni pecaroš sa Mrtve Tise. Predrag je bio klasni kolega Olivere Marković, Đuze Stojiljkovića i Vlaste Velisavljevića na tada prvoj klasi novoosnovane Akademije za pozorište, film, radio i televiziju. Krajem četrdesetih je dobio nekoliko uloga u, tada avangardnom, Beogradskom dramskom pozorištu. Do kraja sedamdesetih, Laković je odigrao više od 40 uloga u televizijskim projektima. Publika ga najviše pamti po ulozi Koste Pavlovića, urnebesnog Bobinog ujaka iz Pariza u seriji „Bolji život“. Znamo ga i po filmovima “Majstori, majstori”, “Tango Argentino”, “Dom za vešanje”. Poslednja uloga mu je bila u filmu Emira Kusturice „Crna mačka, beli mačor“. Tu je tumačio rasejanog matičara, ali taj film nažalost nije završio.
Voleo je da se osami u svojoj skromnoj vikendici na Bisernom ostrvu, u blizini Čuruga. Tu, na Mrtvoj Tisi, je pecao, da bi 9. septembra 1997. otišao na pecanje i nikada se nije vratio. Njegovo beživotno telo su pronašli lokalni alasi. Udavio se, a priče o tome da je izvršio samoubistvo nikada nisu potvrđene, ali ni demantovane, tako da je njegova smrt i dalje pod velom misterije.
(Blic)
